Digla se ja jutros i pogledan kroz prozor. Jope KIŠA... Pa bacin oko na prognozu. Utorak, srida, četvrtak, petak KIŠA. U nedilju zovu -6 i snig. Baš dobro! To je za nas poljoprivrednike dušu dalo. Najprije sve pliva, pa će još i zalediti. Dobro su govorili stari: ako zima ne opali glavon, šinuće repon.
A u polju divota. Toči voda na sve strane. Plivaju njive, blitva se uči roniti. Moraću kupiti kaić za poći u polje. A vrime je za spremati zemlju za saditi. Samo neznan kako i kada. Jedino što bi mogla sijati u vakvu zemlju su RIŽI.
To je tako kad imaš zemlju samo na jednon mistu. Ili je mokro ili suvo. Nego, srića da ima puno onik koji imaju zemlje svugdi. Pa jope neće ničega faliti. Biće na pijaci svega. Jer oni ne sadu vode. U HRVACKOJ. Oni sadu u Italiji karotu, špinjaću, crveni radić. putarcu, kristalku. Na Siciliji crvene kumpire. U Egiptu žute kumpire. Pa u Turskoj kukumare, pamidore, paprike, tikvice. U Španjolskoj rotkvice, kapulu i brokulu. A u Makedoniji sadu rano zelje, ono glavato i špicasto. I sve njin dobro reste. Neznan samo kako to sve uspju ubrati, biće se TELEPORTIRAJU. To je ono kad pritisneš botun na vratu i stvoriš se di želiš. Pa si u sekundi u Turskoj. A u drugoj sekundi u Egiptu. Do večeri u Hrvackoj. A uitro na pijaci.
Eto, fala Bogu, nećete biti gladni. Biće svega "DOMAĆEGA" za USKRS. I kapulice i rotkvice, blitvice i salatice, pamidora i kukumara. Nema da falli.
A ja ću morati čekati. Da stane kiša. Da se zemlja osuši. Pa da išta mogu posaditi. Dok čekan, neću gubiti vrime. Kupila san konca pa ću HEKLATI. Tavaje za štandove. Na cvitiće. Jer plastični više nisu u modi. Kad staviš DOMAĆU tavaju onda je i povrće DOMAĆE. I lipše izgleda. Ka OLTAR.
A vi, dragi moji, molite Boga da stane kiša ili neće biti onik mojik lipik kumpira.
HRVACKIH, a ne "DOMAĆIK"!