Kad god pišeš o nekome, tribaš vodit računa da to čeljade ne vriđaš, da ne floćavaš, da ne širiš ćakule o njemu. Tako san se i ja usteza šta napisat o jednoj familiji iz Engleske. Kažu da je njoj na čelu starija gospođa od 93 godine i da svi oko nje moraju bit kuco. Radi na radnom mistu Kraljice i ima lipu plaću i kako je krenilo, ne misli ić u penziju. Bože moj, kolika će bit penzija na voliko staža. Lako je meni za nju. Jest da joj je muž Filip malo nestašan pa luduje s autin pa su mu oduzeli dozvolu. Ono šta mene muči i ne mogu razumit, to je ovaj nježin unuk i njegova žena Megan. Obično neviste, barem je to kod nas tako, imaju problema sa svekrvom. Meganina svekrva, nesritna i prilipa Dijana je poginila. Šta onda s mladencima ima svekrova mater iliti svekrvina svekrva ?
Pa oni svi žive po sto godina i nikako ih se riješit. Maloj Megan je lipo ispalo da nije morala bit dotarica jer je mladoženja Hari pun love ki brod. Upala je mlada u majdan, ne fali joj ni tičjog mlika. Onda najedanput, ćao đaci. Da ona to ne more izdurat, da ona oće sama svoj kruv zaradit i bit poštena žena i trudbenica. A ti, moj Hari, tebi ne zapovida ni ćaća ni maćija nega baba. Kad se ja sitin mojih baba, njima ne bi palo na pamet beknit rič o mojoj ženidbi. Doduše, moje babe nisu baš ni imale neke jake novce kao Harijeva baba. Šta je najgore, svaki dan naše televizije govore o Megan i Hariju, di su, šta rade, šta će radit, kakvu je robu ona obukla za marendu, kakvu za ručak. I tako svaki dan. U Londonu babe šta ih prikazivaju, padaju u afan od tuge šta in napravi nevista Megan.
Meni se čini da u njijovom braku još nije uspostavljena jasna zapovjedna linija tipa Moseć - Promina. Onda bi bilo manje problema. Sve mogu razumit, neka žive kako oće, u mene ne pitaju novce. Jedino nikad nisan moga razumit kako je Harijev ćaća moga varat lipoticu Dijanu s onom starijom gospođom šta se zove Kamila. I kad čovik sve vidi, sve zbroji i oduzme, bolje je za Megan da je ošla ća. Na kraju, kolko bi naši nevista tako lako napustilo financijsku sigurnost šta je imala Megan ?? Nisan moga ne spomenit ovaj škandal s Megan i Harijem, jer je to pitanje koje se vrlo ozbiljno raspravlja i na našoj pijeci. Gotovo listom, svi osuđuju Megan kako je mogla upuštat tolike novce, a Harija još i više šta je dozvolijo da ga ona rastavi od babe. Bilo kakva usporedba s našin babama ode je bespredmetna.
Meni je važnije od ovih svjetskih pitanja pitanje našeg školstva. Štrajkovi, plaće, povišice, kurikularne reforme, tableti, računala. Imaš osjećaj da ljudi govore o Nasi. Pola onih termina šta se spominju prosječan čovik i ne zna. Žestoke rasprave o lektiri, kao da smo u razredu za književnost HAZU-a. Više se ni Sportske novosti ne čitaju, nego samo naslovi i slike. Od prvog razreda dica će imat tablete, bit će tehnološki stručnjaci. Jesu li im mater i ćaća moguća potpora i znadu li oni išta o tome ? Po mome ćaći i materi ja bi i dan danas bijo “nepismen” i nosa pale u Elektri ili vriće na Kamenjači. I kad oni naprave sve te reforme, uključe sve te tablete i aplikacije, taman kad se to uhoda, morat će se sve minjat jer će tehnologija učinit svoje. U par godina tehnologija zastari, dolazi nova. Jeli po novoj tehnologiji Kranjčević veliki ili mali hrvatski književnik ? I šta s čitanjem kad i dica i roditelji radi praktičnosti, lektiru čitaju iz Repetitorija lektire za sve razrede. Pa se ti misli, moj Krleža !
Sva ta tehnologija, svi uređaji ne mogu zaminit živo čeljade. I poslin šezdeset godina ja se sićan moje učiteljice Srđane Viličić, topline kojom je opisivala šegrta Hlapića, blagosti zbog koje smo je svi osjećali kao majku. Ne sićan se krede, ploče, knjiga i ostale “tehnologije”. Ono osnovno, ljudsko, dala mi je moja učiteljica. Kako reče jedno đače: Uči me voljeti Gradinu svoju,
I Hrvatsku, milu Domovinu moju.
Zato joj hvala, svi moraju znati,
Ona je za me moja druga mati!