Pari mi se da nema lipše pojave na nebesima od galeba. Ona velika sjena, raskošna krila u blagome luku, navigaje, krstari po arji, po pet minuti ne lepeta krilima, ma guštaš ga vidit. Pa onda oko porta, kad se skupe pa točaju noge u moru, iz daljine ih gledaš kako navigaju za koćama...
Pa nije zaludu Tomislav Zuppa napisa najlipšu pismu o jednoj tici, himnu slobodi, o Jonathanu Livingstonu ča se neveri i suncu ruga i veseli... Lipo ih je, lipo ih je nad pučinon plavon gledat.
I ništa nije lipše nego ga gledat i s njin letit. Iz daleka.
Ali brate, kad se nađete oči u oči, kljun o kljun, čampra na čampru, ona lipota iz pisme iščezne ka led na suncu. A otkad je u Splitu zatrpano legendarno groblje škovaca na Karepovcu, totalno su popizdili. To su, ljudi moji, postale Hitchcokove "...