"Đakomo se fali, po užanci, kako je marenda dvi bišteke i po litre crnog (…) I ja (…) kazujem: „Da je bilo i potopljenoga zelja od vičere pa na prsuru i refati suzu ulja?“ Ajme meni! Gospe moja sveta, bilo mi je, a ča ni? Lipi karag u gubicu: I karonja, i tovar od tovara, i potribnjak, i poveri, i mulo šporko, te omo od dižgracije… „Dabogda vapor potonu koji je doveza ovih što kamenom teru kulo…“!