U zadnje vrime u LIPOJ NAŠOJ svašta se događa. Uglavnon ružno. Poplavila Lika. Rušu se kuće ka kule od karata. Ljudi plaču ka godina. Cili život su gradili, a u pet minuta sve pošlo u papar. I GOSPODAR ki je doša obaći. Malo se slikiva, puno obećiva... i poša ća.
I dok Lika siguro još pliva, u drugon dilu LIPE NAŠE nema vode. Ustvari ima, ali nema. Jer je ZATROVANA. Nafton. Cili grad bez vode. Jope je doša GOSPODAR, pa se jope slikiva i obećiva... I poša ća. Biće čovik ima drugoga posla. Glavno da je bija i obeća. Pa će evo to biti još koji dan na televiziji i onda gotovo. Ka i sve. Svako čudo za tri dana. A ljudi nek popiju koji ANDOL i sve će in proći. More i koji APAURIN.
Ali ni sve ni ružno. Ima i lipik stvari. Eto, prodali smo našu luku. GAŽENICU... I to Turcin. CINA TAMAN. Ni velika ni mala. Je da se više utrošilo nego zaradilo, ali koga briga. Glavno je prodati. Jer što će nan. Inako nema ko raditi tamo. Kad su svi POBIGLI. A i triba nan šoldi. Za kupiti AVIJONE. I to nan je čudo bitno. Da bi bili siguri. Ako nas MARSOVCI napanu.
I svi se slažu da ki kupimo. Samo se jedan čovik ni složija. Pa je napravija KRIŽ... Stavija ga na kosti i poša na put, na noge... Iz Rike u Zagreb. Naljutija se na GOSPODARA. Radi avijona. Ni mu jasno. Da za avijone ima šoldi, a za bolesnu dicu nema. Iđe tako ka ISUS s križen. Nosi ga SAM. A mi sidimo na kauču. Gledamo ga na televiziji. Grizemo kikiriki i svi ga PODRŽAVAMO. SRCEN I DUŠON. Čekamo da dođe u Zagreb. Pa ćemo jope sisti na kauč. Gledati ga na televiziji i za prominu isti čips.
E, MOJ NARODE... Umisto da smo se digli i pošli s njin, pomogli mu nositi KRIŽ, NAŠ KRIŽ... mi ga podržavamo s KAUČA. Umisto da blejimo na MARKOVON TRGU, mi blejimo u TELEVIZIJU.
SVAKA NAN ČAST!!!!!