Joso je rekao ženi da ide u Kornate u ribe, ali je brodom došao na Puntamiku i vezao se za mul. Onda je došla crnokosa Ana...

Ponoćne šetnje kaletama Zadra znale su najčešće završavat, nakon ispraćaja broda, na rivi. Svi smo znali u tim sitnim satima prolivat kojekakve nebulozne teze o životu, ricetama za uspon na Olimp blagostanja, smišljat trapule za sitne berekinade, određivat strategijske zamisli za skuvat koju od ženskih koje su bile visoko pozicionirane i nedohvatne ka i gorespomenuti Olimp blagostanja. Uvik mi je ža šta se te stupidne parlatine nisu bilježile. Ja mislin da bi i moj unuk, koji živi u svitu interneta, MTV-a i Madonne, krepava od smija, kad bi išta zna o tim razgovorima i pita se u kojem je to vrimenu živija njegov dida. Tako san se sitija jedne skroz munjene teze, šta ju je ispalija moj prijatelj Marko. 

Kako je to bilo vrime onog šta bi se reklo muškog sazrivanja, onda ima i mrvu opravdanja, ali svejedno skroz je blesava teza. Naime, Marko je opizdija bazu ka ono ako kresneš žensku, a da to niko ne zna, onda ispada ka da je i nisi kresnija. Tribalo je vrimena da skužimo da ta munjena konstatacija ne može držat vodu. A da štos bude veći, upravo je Marko bija ti, koji je prvi od nas posta zril muškarac i onda je tvrdija da on tako nešto uopće nije reka. Sve u svemu, na temelju te pubertetske teze, ima jedna štorija koja govori o tome kako čovik može spizdit samoga sebe, ako ne pazi na svoj intimni život, a posebno ako je to vanka braka. Znat održavat tajne veze jednako je teško ka i sami brak, a možda i teže. Lipo je dok tajna veza funkcionira i niko za nju ne zna. Ali, kad istina ispliva, a ona zna svakoga spizdit, izmiša se život, pucaju osigurači, gubi se busola, vrtiš se u slipoj ulici. Jednon besidom rečeno, neznaš je li Sudnji dan, početak, kraj, kraj početka ili početak kraja. Istinu obično prva dozna ona persona šta bi je zadnja tribala doznat. 

Joso je toga dana lipo spremija brod, uzeja ješku i provištu i svečano Mariji objasnija da ide u Kornate ufačkat koji komad ribe, jer ka ono brat Toni će doć u prvi dan druge šetemane sa ženon iz Zagreba pa bi bija red brata i nevistu počastit kojin dobrin bokunon ribe. Marija je toga petka inače planirala sređivat stan pa je dobro šta ide, jer bi joj i tako Joso samo smeta po kući. Jedino joj nije bilo jasno da je Joso odlučija ić na ribe, a zvali su jugo i to ono s tri strelice. Jer, Joso je bija jedan od onih šta odvezuje cimu, samo ako je prognoza nije bila kako bog zapovida. Uzalud mu je Marija govorila da samo munjeni idu sami na more i neka zove kompanjona Antu. Joso je zapeja ić sam i basta.

Kad je toga petka popodne Joso isplovija iz porta, more je bilo ka uje. To je ono vrime kad okriće na jugo pa ta popodnevna bonaca daje sinjal promine vrimena. Misto prema Kornatima okrenija je brod prema zapadu i iza Puntamike okrenija u uvalu prema Diklu. Tamo se veza za oni mul kraj autokampa koji je tik uz hotelsku plažu. Nakon otprilike po ure na mul je doša zeleni Fiat. Iz njega je izašla lipa crnka i nakon šta je pogledala okolo naokolo jel je ko vidija, uđe u Josin brod. Koji je to romantičan rendes. On s brodom, ona s autom. On je na brodu ima cili konfor. Od postelje do kužine, spize i špirita, sve je na brodu bilo spremno. Crnka, ka zrila jabuka došla je puna želje da se preda Josi i njegovim isprobanim muškim sposobnostima. Inače, Joso je s tom crnkom bija u điru već duže vrime i bez obzira šta su radili u istom poduzeću  niko živ na svitu nije zna za tu vezu. Ne samo da niko nije zna, nego niko ne bi ni posumnja. Naime, Joso s lipon Anom šta se posla tiče nije ima nikakvi kontakt. Ana je bila friško rastavjena i kako se u životu najčešće događa, odma posli rastave prvo se minja frizura i garderoba, zatim navike, počinju izlasci, dokazivanje da se još vridi i ka ono još može bit interesantna. Ka da onoga šta se od nje rastavija briga šta se s njom događa. 

Ana je znala da je Joso oženjen i začudo nije se puno prtljala i ispitivala o njegovom braku i sličnim pizdarijama, što je kod ljubavnica uobičajeno i redovito sve želu znat ka da su istu školu završile. Uvik san se čudija kako muški padaju na tu istu baketinu pa ljubavnice znaju o braku više nego oni sami. Inšoma, ljubavni sastanak uz ipak pristojan konfor broda, za razliku od onog šta pruža auto imao je svoj uobičajeni dnevni red. Nije pristojno opisivat šta se tu sve događalo, jer s obzirom na njihov ljubavnički staž, nekih posebnih novosti na ljubavnom bojnom polju i nije moglo bit.

U subotu popodne Marija je sva slomljena od ‘šetnje‘ usisivačem, pranja stakala i peglanja robe, ka krepana mačka ležala na kauču. Oko pet sati navratila je prijateljica Vesna na kavu i nakon standardnih ženskih jadikovki o prokletstvu domaćih poslova koji spizde svaku ženu, Vesna joj predloži da pođu skupit kamene oblutke za sredit pitare s cvićem. Marija nije baš bila od volje, ali na Vesnino uporno nagovaranje pošle su vanka. Kako sudbina ne pita di ti je muž i s kim, dogodilo se to da je Vesna odvela Mariju upravo na Puntamiku i to kraj onoga mula di je bija brod njenoga muža, a unutra fala bogu zna se, Joso i Ana.

Kad su dvi prijateljice došle s autom, Marija uopće nije vidila brod, jer je zeleni Fiat zaklanjao pogled. Livo od mula Marija i Vesna su laganom šetnjom skupljale oblutke, a tu na pedesetak metara u utrobi broda grišni Joso naveliko je bija upetljan u milijune ljubavnih niti friško rastavjene Ane. Tek na povratku Marija je pripoznala brod i za trenutak je stala ukočena i neodlučna. To su oni momenti kad čovik ne zna šta učinit i kako racionalno reagirat. Nakon tog početnog iznenađenja, jer Joso je triba bit na Kornatima, zeleni Fiat parkiran na mulu skroz blizu broda, predstavljao je element za grišne pomisli, iako objašnjivog uporišta i konkretnih sinjala sumnje za grišno stanje nije bilo. Lipo je taj osjećaj ženske intuicije objasnila prijateljica moje žene koja je znala reć ka ono neman dokaza da mi muž šara, ali zvizda mi govori ili nešto drugo. I uvik je bila u pravu.

Marija je otklonila sve pomisli i vratila se s Vesnom doma. Kako Vesna nije znala za njihov brod, otpala je mogućnost da Vesna bilo šta  pomisli. Ostavivši Vesnu, Marija se umjesto doma vrati na Puntamiku. Svoj auto parkira tik do zelenog Fiata zatvorivši mu mogućnost izlaska na uskom mulu. Mirno izađe iz auta i laganim koracima pođe prema brodu. Prišavši blizu sve joj je bilo jasno. Hladnokrvno, ka da se ništa nije dogodilo, okrene se, dođe do svog auta i redom povadi ventile sa sve četri gume. Mrtva ladna  prošeta do autobusa i vrati se doma. Nakon nekoliko čaša vina kasno u noć uđe u bračnu postelju.

Sutradan Joso je doša doma. Marija je rješavala križaljku. Pogledao ju je očekujući oluju, jer fala bogu vidija je on svoj auto na mistu di je zgrišija. Začudo, oluje nije bilo. Odma mu je rekla da je neko ukra auto i da je ona javila policiji. Za  trenutak povjeruje u priču o krađi auta i munjevito stane mislit ko bi moga znat di je njegov brod bija i ko mu se to i zašto želi osvetit. Pomisli na bivšeg muža lipe Ane, ali se siti da je on misecima već u Njemačkoj. s obzirom na to da Marija nije na nikakav način dala do znanja da je ona sudjelovala u ‘krađi‘ auta, jer je njeno ponašanje bilo sasvim normalno, s njom je razgovarao ka da se ništa nije dogodilo. Objasnija joj je da ga je jugo spizdilo i da bi bolje bilo da ja osta doma. Dok je Marija nešto radila u kupatilu, zazvonija je telefon i policija je javila da je pronađen ‘ukradeni‘ auto. Joso se zabrinuto raspitiva ka ono di su ga našli, je li sve u redu, zahvaljiva policiji i tako valjao slične pizdarije.

Prije nego je izaša iz kuće, Marija mu je rekla neka iz garaže uzme pumpu, a ventile kupi na benzinskoj stanici, jer će imat dosta posla. Osta je bez riči. Sve mu je bilo jasno. 

------------------------------------------------------------------------------- 

*Lovre Kovačević, poznati autor tekstova i glazbe za pjesme brojnih zadarskih i dalmatinskih izvođača, godinama piše priče inspirirane anegdotama iz života Zadra i Zadrana. Priče iz njegove zbirke "Male zadarske štorije" mnogi su pročitali u rukopisu, ali dosad nisu bile objavljene. Donosimo ih uz dozvolu autora, oprema teksta je redakcijska.