Sva mala dica volu priče. I ja san ki volila. Svako malo san tentala moju babu da mi priča priču. Jedna od tik njezinik priča mi se urizala u srce. I u dušu. I dan danas se naježin kad mislin o njoj...
To se dogodilo odavno. Kad je Bog stvaraja svit. Kažu da je to trajalo šest dana, ali ko to more znati... I ko će znati koliko je traja taj božji dan... Jer tribalo je vrimena za sve ovo napraviti. I planine, doline, mora, oceane. I sunce, i misec, i zvizde... Sve je to tribalo napraviti. Od ničega. Sve lipote našega svita. I na kraju, kad je sve to napravija, stvorija je i nas. LJUDE... Čovika i ženu... Na svoju sliku. I odlučija je onda svakon narodu dati komad zemlje di će živiti. Sve je podilija pravedno, kako samo on to zna.
Sedmi dan se poša odmoriti. Dok se on odmara, dođe mu čovik na vrata i zavapi: "E. moj Bože, fala ti i slava. Cili svit si podilija, a na moj si narod zaboravija. Znan da smo mali, da nas malo ima, ali moga si nan isto dati komadić zemlje da i mi imamo di živiti."
Svati Bog da je pogrišija, da je zaboravija na Hrvate. Malo promisli i reče: " Je, u pravu si . Zaboravija san na vas. Ali neće ostati tako. Ostaja je još jedan kmomadić. Zemlje... Ostavija san je za se... Eto, kad san ti napravija nepravdu, ja ću je ispraviti. Uzmi svoj narod i odi tamo. Dajen ti svoj komad, uživaj ga i čuvaj. Dok se ja ne vratin."
Tako reče Bog i dade Hrvatu svoj komadić zemlje. Najlipše na svitu. Bila je Božja, postala je naša. LIPA NAŠA... Prolazilo je vrime, godinje i stolića. Za nju se živilo i umiralo. Naši su je didovi svojon krvi topili. Branili od svik. Čuvali za nas.
A mi? Što smo mi učinili? Mi smo našu Hrvacku prodali. Ka Juda Isusa. Za šaku škuda. Puštali smo da joj drugi sudu. Za to što se branila. Mučali smo kad su je na križ razapinjali. Tuđi ljudi. Niko ni tič ni reka. Jer mi nismo dobri gospodari. Mi znamo biti samo sluge. I sad kad je kidaju ka tortu na fete i dilu na sve strane, mi mučimo. I mislimo da nismo krivi. A jesmo. Jer mučimo. Kažu da je isto kresti i držati skale. A mi njin držimo skale. I jope mučimo.
Zaboravili smo što smo Bogu obećali. Kad nan je darova svoju zemlju. A obećali smo je čuvati dok se ne vrati. LIPU NAŠU.
NAŠU I BOŽJU.