Kako je uspješni i oženjeni Stipe iz Zadra postao žrtvom ucjene ljubavnice iz Zagreba...

Dvadesetpet godina mature. To je bila fešta za pamćenje. Kad prođe kvarat vika otkad je finila gimnazija, onda je logično da se takva fešta triba proslavit na pravon nivou. Cila škvadra se okupila u restoranu “Roko”. Veći broj maturanata zadarske gimnazije sve te godine viđa se tu i tamo u Zadru, dil njih je život odnija po bilon svitu, neki su partili s dušon put neba.

Stipe je bija jedan od onih, šta je nakon gimnazije u rekordnom roku završija faks, odma se zaposlija, kroz rat otvorija svoju firmu i tuka nemilu lovu. Stvorija je sve šta normalan čovik ne bi moga za tri života. Malo znanja, malo splet okolnosti, a sigurno je i to da je u tom faćkanju bogatstva bilo i onoga šta spada u područje šporkih poslova. Te večeri u “Roka” bija je posebno u motu. Od svih u svojoj generaciji najviše je napravija. Po prirodi šarmer, volili su ga i oni šta su mu kako se ono kaže u sitno zavidili. U ti kvarat vika od mature, puno se toga prominilo. Neki su oćelavili, neki posidili, a neki postali trombuljavi. Neki su pospugali sve tri pizdarije. Dil ženskih se još dobro drža, a dil je uletija u višak kila i fala bogu na facama su se pojavile one nestritne i neizostavne bore, šta svaku žensku totalno izlude. 

Stipe je bija u onoj kategoriji kvarat vika starih maturanata, koji se bez obzira na godine ostali šarmantni i za ženske možda čak i privlačniji. S obziromna šušku koju je vrtija, Stipe je u skladu s tim bija obučen u skupu robu i cili je parija baš ono svjetski. Gvantijere lipe spize letile su po stolovima, klapa je pivala, bunbilo se dobro vino i te večeri cila fešta je odisala jednon lipon i ugodnon atmosferon. Prepričavale su se zgode iz gimnazijskih dana, razminjivale se štorije iz života, zajednički se pivalo i pomalo zabalalo. Poneko bi se sitija onih lipih jubavi iz gimnazije, koje su se vrlo ritko produžavale u životu. Cipali su se crni i bili rižoti, ćućali su se škampi sa gradela ili na buzaru, guštalo se u zubacima, brancinima i podlanicama. Na kraju se sladilo lipon domaćon rožaton.

Te večeri u restoranu je bilo vrlo malo drugih gostiju. U separeu su sidila dva para i dosta otmjenoi šutljivo blagovali u lipin bokunima ribe i školjaka. Za jednim stolom sidili su neki muškarac i ženska starije dobi i lako moguće da su bili stranci. Osim njih, sama za stolom sidila je Ona. Lipa vitka crnka, šesnog tila, opiturane crne kose s par malo svitlih pramenova. U izazovnoj vešti ispod dekoltea lipo su se smistile skroz dobre cice. Nosila je očale za vid i mora se priznat da su baš bile u skladu sa prekrasnim licem. Roba tu negdje trideset-tridesetipet godina. Zaokupljena večerom, tu i tamo bi razgovarala mobitelom, ponešto zapisivala u mali kožni notes i s vrimena na vrime otpijala mali gutljaj vina. Reka bi čovik, mlada poslovna žena, skroz dobro situirana, koja je došla stavit u kljun nešto od onih morskih delicija kojih očito nema tamo odakle dolazi. Slavljenici i cila gungula oko njih nimalo joj nisu smetali. Naravno da nije mogla ostat neprimjećena. Muški su međusobno komentirali njen izgled, čak je jedan od pivača iz klape pokuša s njom uspostaviti kontakt, ali ledenim pogledom i držanjem skroz ga je glatko otpizdila.

Stipe je cili bija u svon điru. Sa svima je bija ili u kratkoj parlatini ili bi zapiva sa društvon, a u jednom momentu je zabala s jednom podebljom zajebanticom, koja je svojin smijon dominantno držala visoku fibru raspoloženja ženskog dila slavljenika. Ljupku crnku uopće nije primjećiva. Vrime je prolazilo, tu i tamo bi blisnija fotoaparat za uspomenu, konobari su pomalo umorni išćekivali završetak i cili šušur se nakon nekog vrimena počeja smirivat. Na ovakin feštama često se događa da se neki “naližu” (nedostatak treninga) neki padnu u sitnu depresiju, neki partu doma u svoja bračna gnjizda, a neki ostanu u visokom ritmu fešte i koriste sve moguće ventile. I kako to obično biva, skroz slučajno Stipije u oko uletila lipa crnka i kad ga je “spržila” pogledon mislija je da je opižđen strujnim udarom ili kakvon daljinskom triskom. Iza njenih očala, a iz dubine crnih očiju otpizdile se neke skroz zajebane strelice. Nije bija siguran u cilu tu situaciju, ali mali pomak kraja usne ljupke crnke, pretvoren u prigušen poluosmijeh, bacija ga je u razmišljanje.

To su oni momenti kada moš puknit ka cvrčak, ako ti je kriva procjena ili ćeš past na baketinu i onako lipljiv provat se škapulat, a možda je to oni trenutak di su karte bačene na stol, a ti samo tribaš uzvratit pravu kontru i prvi punti su tvoji. Naravno, samo oni startni. U tom razmišljanju okorjeli šarmer Stipe iz bogate riznice pravih poteza tražija je onaj najbolji. Čekajući njen pogled poput iskusnog lovca, konačno se odlučija za najstupidniji. Kad je bacila pogled Stipe je diskretno pokaza prstom na kolegu do sebe, koji je nešto pizdija o politici sa kolegom priko stola. Crnka je uzosmijeh samo kratko dala glavom znak negacije, a Stipe je isto tako diskretno pokaza prstom na kolegu s njegove druge strane. Crnka je ponovila znak glavom. U malom dijelu sekunde želeći sačuvati njenu pažnju Stipe je okrića glavu tražeći objekt njenog interesa. Ona je to skužila i uzvratila nešto otvorenijim osmijehom. Konačno, Stipe je odlučija pokazati prstom na sebe. Ona ga je pogledala, uzela čašu s vinom i uz leden izraz lica ovoga puta nije pokazala znak negacije. To je već nešto značilo. Skuživši u trenu da je na pravom putu, zadrži mir ne dajući do znanja da je dobija jasan sinjal. U tom momentu crnka pozove konobara. Stipe je čitajući s usana skužija sve. Diga se i otiša do šanka. Kad se konobar vratija upitavši ga je li u pitanju taksi i pošto mu ovaj potvrdi, Stipe mu šapne na će on šinjorinu pribacit svojin autom i neka samo izađe na parking. On će je čekati kod crnog Audija. 

Uskoro je nepoznata crnka pomalo suzdržano i neformalno čavrljala sa svojim šoferom o posve bezveznim stvarima i to upravo onako kako razgovaraju dvoje potpuno nepoznatih. Crni Audi sporo je klizija prema hotelu “Kolovare”. Stipe, pomalo uzbuđen, maherski je dozira komadiće šarmerskih elemenata iz svog bogatog fundusa, nastojeći uvatit vrime sporom vožnjom. Lipa šinjorina skroz ga je blesirala. Završetak proslave mature dobija je neočekivani obrat koji je mirisao na avanturu. 

Sve se dogodilo tako brzo. Nakon ludog ostatka noći u kojoj se mnogo toga događalo, u hotelskoj sobi zavladala je bonaca. Izmišana gola tila odmarala su se nakon ljubavnih olujnih refula. U tim trenucima polusna, slatkog opuštanja mišićnog tkiva, miris strasti ispunjava je hotelsku sobu. Kada čovik ima familiju, ženu i dicu koje obožava i uleti u ovakvu situaciju, a Stipe nije baš ima vrimena za vanbračne izlete, jer je energiju uglavnom trošija na stvaranje love, onda se u ovakvim slučajevima najčešće izgubi busola.

Šinjorina Marija Dorić postala je dio njegovog života. Svaki poslovni put u Zagreb Stipe je više ispunjava ljubavnim trenucima s Marijom nego šta je ugovara poslove. Iako je malo toga o Mariji zna, Stipe je češće nego ranije zna opizdit u Zagreb, viđajući svoju ljubavnicu i gotovo je idilično izgledala ta neobavezna veza. Ali, Stipe je učinija jednu fatalnu pogrešku. Marija je vrlo brzo sve doznala o njegovom braku, ženi, dici, poslu i o miljun drugih važnih i onih manje bitnih stvari. Gotovo je za ne virovat šta jon je sve govorija. Za razliku od njega, Marija je vrlo malo o sebi govorila. On je samo zna da joj je ime Marija Dorić, da je diplomirala ekonomiju i da živi isključivo od šoldi šta joj šalje ćaća koji navodno u Americi ima razvijen vrlo dobar biznis, zajedno sa svojon drugon ženon. Mater jon se preudala i ona je u Švedskoj osnovala novu familiju i obilato pomaže svoju ćer jedinicu. Sve ostalo u vezi s Marijon Stipi je bilo nepoznato, a ruku na srce nije ga baš ni zanimalo. I tako je to bija onaj tip veze di se sve uglavnom svodilo na tucanja u nekom od zagrebačkih hotela, lipih večerica po restoranima i na poneki sitni šoping. Cilu tu štoriju sa Marijon Stipe je poprilično dobro vodija. Argolu od broda života čvrsto je drža u svojin rukama.

Stipe je taman uša u svoj ured, kad ga je nazvala Marija. Gotovo mirnim glasom mu je rekla: “Stipe, dušice draga, joj tak mi se žuri. Prosim te buš mi poslal dvije tisućice eurića. Tak mi hitno treba...”. “Šta si rekla? Koja je ovo gospa s ovin telefonom? Halo! Halo! Marija, ti si!”. “Je, dušice draga. Kaj me nisi čuo? Čuj zlato! Hitno mi treba dvije tisuće eura ak mi možeš poslati”, ponovi Marija. Stipe prvo malo iznenađen ovim upitom, napravi malu pauzu i konačno odgovori: ”Čuj srce! Sad trenutno neman, ali za koji dan ću ti poslat”. “Baš si cool, dušice draga. Tak mi je hitno. Imam si nekaj platiti na sudu, znaš! Sve ti bum vratila kad buš došel u Zagreb. Čuj zlato! Stavi euriće u kuvertu i pošalji si na adresu Savska 94. Baš si srce”. “Marija, je si li ti popizdila. Toliku lovu pa u kuvertu”, zabrinuto će Stipe. 

“Daj zlato, tak je najbolje. Ti pojma nemaš kaj ovdje u Zagrebu mafija može učiniti. Kaj ti ne znaš da ti ovdje za sto eurića mafijaši krvce proliju... Bok zlato. Molim te hitno mi to pošalji. Ćao! Ćao!”.

Stipe, pomalo blesiran, uredno je poslao Mariji obećanu šušku, iako mu nije bila skroz jasna ta priča o mafiji. Mislio je kako u tom Zagrebu tko zna kakve informacije “cure” iz banaka i kako ih prodaju mafiji i onda oni stupaju u akciju. Ali, zar bi mafija išla u akciju, a u pitanju je tako mala lova za njihove apetite.   

Nakon tek desetak dana Stipe se naša s Marijon. Ona mu je prodala skužu ka ćaća još nije posla lovu, a ni mater i ka vratit će čim dobije. Stipe je uz obilje njenih seksualnih usluga cilu tu parlatinu “popija”. Kako je Marija Stipi “prodala” štos da ona ima l00% zaštićeni mobitel koji koriste samo bogati Ameri, tako je on nije moga zvati. Naime, ona je uvik govorila da ima patološki strah od ucjena, jer kako su jon ćaća i mater vrlo bogati, pa bi i ona mogla bit potencijalna žrtva mafije, ona će njega zvat. Stipe se navika na taj njen strah i tako ona je njega redovito zvala.

Bija je vrlo nervožast. Prošlo je neuobičajenih petnest dana a Marija se nije javjala. Svašta je u svojoj glavi privrća, vrtija filmove unazad i nikako nije moga skužit šta je razlog takvoj pauzi. Obično bi se svaki drugi ili treći dan javjala, ali ovoliko vrimena da prođe, e toga je počelo zabrinjavat. I onda, jednoga dana dobija je njeno pismo i to na firmu zajedno s ostalom poštom. Lagano je čita, razmola kularinu, znojija se, popija čašu pića, nastavija čitat, opet se priznojava, dimija španjulet i ka mona osta zakovan za stolicu. Nije moga virovat. Opet je čita pismo, opet se znojija, opet pušija i konačno blesiran nije zna di je. Marija ga je skroz spizdila.

U pismu je stajalo: “Dragi moj Stipe! Odmah da ti kažem istinu. Gotovo je. Sve jednostavno zaboravi što je bilo među nama. Ima samo jedna stvar koju nikako ne smiješ zaboraviti. Lijepo ćeš mi svakog mjeseca slati tisuću eura. Ime i adresu znaš. Način slanja znaš. Usput tek da znaš još neke sitnice. One noći u hotelu “Kolovare” u Zadru, moj je kasetofon mnogo toga snimio. Ona, usput rečeno jadna tucanja u hotelima po Zagrebu snimljena su kamerom. Imam snimke večera po restoranima, pa i ono tucanje u tvom autu na Sljemenu. Mislim da bi taj materijal jako zanimao tvoju ženu. Osim nje, ima još ljudi koji bi rado vidjeli sve to. Što misliš da malo toga plasiram medijima. Ne pokušavaj ništa sa policijom, jer imam ljude koji nad tim imaju kontrolu, a znam i u koju školu idu tvoja djeca. Ako baš hoćeš detalje mogu ti opisati na kojem dijelu tijela tvoj sin Ivan ima onaj veći madež. Usput, poznajem jednog vrlo kvalitetnog pedofila koji se specijalizirao za defloriranje djevojčica i to najobičnijom brijačkom britvom. Možda bi mu se tvoja kćerkica Višnja svidjela. No, ostavimo ružne stvari po strani. Tisuću eura za tebe nije nikakva lova, a meni će sasvim dobro doći. Nadam se da te neću trebati opominjati na tu malu obvezu svakog mjeseca”.

Strah ga je totalno sledija. Pismo je čita miljun puta. Tisuće ideja je tražija da se škapula iz ove govnjarske situacije. Pomislio je da je Marija samo sredstvo nekakve kriminalne grupe da ga “srede” ali doslovce ono baš na slamku. Njima triba neko ko će stvarat lovu i redovito im slati, ali ne jedanput, nego stalno iz miseca u misec. Ko zna koliko oni takvih ka šta je on imaju na spisku i koliko ih je Marija na isti način blesirala. Ti Stipe radi, stvaraj lovu i plaćaj ono šta si zgrišija.

Nakon svega pomirija se s činjenicom da je veliki zid prid njim i redovito je iz miseca u misec Mariji sla dogovorenu šušku. Ona se više nije javjala i takva situacija postala je sasvim normalna. Kad bi dolazija u Zagreb uvik bi obilazija poznate štacije u nadi da će vidit Mariju. Konačno, jednom odluči vižitat adresu. Oprezno je tražija adresu i svaki mu se prolaznik činija sumnjiv. Prvi put nije ima kuraže pritisnit zvono na vratima, samo je ka mona staja prid vratima i osluškiva. Vratija se u Zadar. Drugi put je odlučija zazvonit pa šta bude. Niko se nije javja. Pozvoni opet i iz dna stana se začuje: “Čujem, čujem! Evo me. Dolazim!”. Na vratima se pojavi gospođa srednjih godina s travešon i kuhinjskom krpom u rukama. “Dobar dan”, pozdravi Stipe i nastavi pomalo stisnuto, “trebao bi gospođu Mariju Dorić”. Gospođa odmjeri Stipu i kad jon se učinilo da je s njim sve u redu tiho mu reče: “Sad će gospođa. Pričekajte!”

Odgegala se hodnikom i uskoro je pred sobom gurala invalidska kolica sa sijedom i ukočenom staricom. “Gospođa Marija, gospodin vas treba”, glasno će gospođa, jer očito je starica bila nagluha. “Oprostite, mislim da je pogreška. Tražim Mariju Dorić!”, uljudno će Stipe. “Gospođa Marija Dorić je tu pred vama”, značajno će kućna pomoćnica. “Ali...”, nespretno će Stipe, a starica će na to: “Koga mladi gospon treba?”. “Vas gospođo Marija! Vas!”, uleti pomoćnica. “Aaaa, mene ste trebali. Kaj bi štel mladi gospon?”. “Ovaj... mislim da je ipak pogreška. Ja tražim Mariju Dorić, ali... nemojte se ljutiti, ona je puno mlađa”, objasni Stipe. “Znate kaj mladi gospon. U ovom stanu pedeset godina nije bila nikakva mlada žena, jedino ak se ne računa da sam si ja bila mlada. Razmete!”, kroz smiješak objasni starica. Stipe onako razočaran i zbunjen pozdravi staricu i njenu kućnu pomoćnicu i posve izgubljen izađe iz zgrade. Činilo mu se da je zaluta u slipu ulicu i na krivu adresu.

Stipe je redovito slao iznos dogovoren ucjenom, a “Marija” je isto tako uredno i redovito iz poštanskog sandučića svoje bake uzimala “svojih” tisuću eura. Mislim da se i dan-danas cila štorija ponavja iz miseca u misec. Jedino je pitanje koliki iznos Stipe šalje. 

-------------------------------------------------------- 

*Lovre Kovačević, poznati autor tekstova i glazbe za pjesme brojnih zadarskih i dalmatinskih izvođača, godinama piše priče inspirirane anegdotama iz života Zadra i Zadrana. Priče iz njegove zbirke "Male zadarske štorije" mnogi su pročitali u rukopisu, ali dosad nisu bile objavljene. Donosimo ih uz dozvolu autora, oprema teksta je redakcijska.