Nikidan mi na pijaci. Ja i moj nećak, moja desna ruka, slažemo povrće na naš banak. Ledeno ka vrag. Prsti nan se na rukan zaledili. Nosovi pocrvenili od leda. A čovik u sedandesetin godinan doša po tikvice. DOMAĆE... Ja ga pitan je li zna koji je misec? Koja je temperatura? Kad tikvice restu? A on meni da ki je nikidan kupija na pijaci. I to DOMAĆE. Iz polja. Rekla mu žena koja mu ki je prodala. I on joj viruje. Da ki je ubrala u polju, na njivi, na -3.
Dignen ja glavu i pogledan okolo. Kad no stvarno... ČOVIK JE U PRAVU! Na bancima blizu mene: tikvice. Ka u dobroj godini! PUNA SPRTA... Pa prođen pijacon. Iman što viti. Krcato tikvica. Ima i paprike... Lipe, žute, baš DOMAĆE. Baš iz polja. I pomidora domaćik... U SIČNJU... A ja nis znala. Da to more resti. U SIČNJU. U polju. NA -3.
Ja mislila da u zimi reste samo zelje. I špinjača... i zimska salata. Ali vidin sad da sve reste. NA -3. Dobro su rekli stari da čovik uči dok je živ. I sad ne znan što ću. Ja san to mislila sijati u veljači. Saditi u maju... A brati na lito. A ja zakasnila... Propašće mi sezona. Drugi su već pobrali pet tura tikvica, a moje nisu ni posijane. A kamoli prisađene. Izgubiću mušterije. Jer neman tikvica.
Tako to iđe. Nemaš tikvica, oni iđu dalje. Di ima... I tamo kupu sve! I tikvice, i zelje, blitvu i karotu i sve što njin triba.
Ma, znan što ću!!! Nazvat ću profesora BALTAZARA. Jedino me on more spasiti.
HOKUS - POKUS - PREPARATUS - TIKVICE!