Mirjana je bila ljubavnica jednog bogatog Zadranina, sve dok nije završio u zatvoru. Onda je jednog dana u Beču dobio Rolexa...

Mirjanu san upozna na skroz bezvezan način. Stanovala je u istom portunu di sam ja ima podstanarski stan. Jednoga dana uletila je ka furija u portun energično gurajući vrata čije krilo mi je razbilo jaja u vrićici dok san pregledava poštu.

- Ajme, škužajte! Baš san šempjasta. Škužajte, nisan tila. Ko je vidija stavit poštanske sandučiće ovako blizu vrata - pravdala se.

- Ništa, ništa - odgovorija san i onu vrićicu mljackavoga sadržaja od friško razbijenih jaja, šta drugo, nego bacija u škovace.  

Isto to popodne na kvaku od moga stana obisila je vrićicu s novim jajima i k tome još i pismenu škužu na komadu karte. 

Malo nakon toga otišla je u novu podstanarsku štaciju na drugi dil grada i ritko bi je viđa. Sasvim slučajno našla se na bazenu to lito i to blizu moje ekipe dok smo igrali karte. Kako nije bila redoviti ‘član‘ bazena, malo nas je iznenadila svojim prisustvom. Znali smo da ona liti ne ide doma, nego čuva dicu jedne zadarske gospođe, ali da ćemo je vidit na bazenu, to se niko nije nada. I tako, dok san ja igra karte, Mirjana je u poznatom položaju Bude meditirala, ali s ispruženim rukama isprid sebe. Sidila bi priko puta mene malo ukoso i kažiprstom desne ruke davala mi mot otkrivajući karte protivnika. Skužija san, da ako bi prst bija prema gori značilo je da ima jake karte, a prema doli slabe. Joso mi je o tom motu kažiprstom jednom kasnije govorija, a ja san činija fintu kako taj mot nisan ni vidija ni skužija. 

Dugo je vrimena nisan vidija. Činilo se da je partila iz Zadra, sve dok se jedne večeri nije pojavila u ”Kompasa” u društvu jedne poznate face iz privrednog miljea. To ispijanje pića nismo protumačili ka nešto ozbiljnije, ali nakon nekog vrimena skužili smo da je Mirjana s tim ekonomistom ipak uletila u đir. Iako su mudro tu vezu skrivali, pričalo se po Zadru da joj je on sredija neke ispite na faksu i da su viđeni u Opatiji i Zagrebu di ju je vrli ekonomista sobon vodija na službeni put. Još se pričalo da joj je on kupija novi ‘Tetrapak‘ da može s tim autom điravat po Zadru i okolo. Kad je ekonomista kupija vikendicu u Punta Skali, jednu je kupija na njeno ime i ona se skroz preselila u vikendicu.

Lipo se Mirjana ‘fudrala‘, nema šta. Ta polutajna veza trajala je sve do momenta dok on nije svršija u pržun zbog popriličnih pronevjera. Naravno sve je puklo. Kako Mirjana nije ni mislila ništa ozbiljno u toj vezi s ekonomistom, osim šta je širenje nogu obilato naplaćivala, tako joj raskid s njim nije teško pa. I, dok je on gulija pržun, Mirjana je na nekoj zabavi u Zagrebu upoznala jednog  poznatog nogometaša, ekspresno brzo se udala i otišla s njim živit po bilom svitu di je on nogama zarađiva lipu šušku. Di su se samo našli. I njoj i njemu, noge su služile za ufačkat šolde.

Po izlasku iz zatvora, ekonomista je okrenija novi list u životu i otvorija građevinsku firmu, naravno od šoldi šta je na vrime pretvorija u devize i ostavija da ga čekaju dok je bija u pržunu. Vrlo brzo je sta na noge i lipe šolde je stavja u žep. Kako je kod žveltog ekonomiste radija moj prijatelj Ive, tako mi je zna uvik nešto lipo kupit prilikom čestih putovanja priko granice. Tako su jednom prigodom išli u Austriju i po obavljenom  poslu pošli u šoping. U centru Beča naletili su na butik ženske robe i ekonomista je odlučija kupit svojoj ženi nekakvu veštu. Dok je prodavačica pakirala veštu, ekonomista i moj prijatelj Ive bacili su piće u omanjem kafiću do butika. Inšoma, kad je doša doma, žena ekonomiste je bila oduševljena veštom, a osim toga u tom paketu je bila i mala škatulica na kojoj je pisalo: „Mali znak pažnje za gospodina...”. 

Žena mu je dala kutijicu i komentirala kako su Austrijanci kulturan svit pa daju male dodatne poklone i to još napisano na hrvatskom jeziku. Ekonomista je otvorija škatulicu i zinija od čuda. U kutijici je bija prekrasan sat. Pogleda je bolje i nije  moga virovat. Rolex.  

- Ženo, neš virovat... ne..., ovo ipak mora da je falši. Ne... znaš li ti koliko Rolex košta? 

- Ma to oni dilu svakome. Sigurno je falši. Neš ti šta si se istrošija. Kupija jednu veštu i dobija Rolexa. Di to ima? - trezveno zaključi žena. 

Inšoma, ekonomista je ostavija škatulicu sa satom na policu s knjigama, jer di će se blamirat s falšim Rolexom. Nakon otprilike dvi godine, kad je nešto oko knjiga sprema, došla mu je u ruke škatulica s famoznim Rolexom. Onako iz znatiželje je otvorija i tek tada je ispod sata vidija presavijen papirić. Kad ga je raširija na njemu je lipim tipično ženskim rukopisom pisalo: „Mali znak pažnje za neke nezaboravne trenutke u ovom kratkom životu. Mirjana”. 

Osta je ukočen. Ponovno je čita poruku, okrića papirić, ponavja tekst poruke i pokuša vratit film iz Beča, te se pita kako  nije pripozna Mirjanu. Ustvari, on je nije ni moga pripoznat, jer je Mirjana kod te kupovine bila u svojoj kancelariji i gledala ga ne otkrivajući se. Ispod cedulje na dnu škatulice naša je uredan certifikat o autentičnosti Rolexa s ovjerenim tvorničkim brojem. Dugo je ekonomista gledao sat, poruku, certifikat, škatulicu.

- Ženo, sutra putujem u Austriju. Vidi jel mi pasoš uredan i spremi mi robu. Ako ti šta triba kupit, napiši mi! - ostavija je ekonomista poruku ženi i izaša vanka na piće u kafić. 

Kad se u Beču približava butiku, srce mu je ubrzano kucalo, jer tolike su godine prošle da Mirjanu nije vidija, a kamoli šta drugo. U tren joj je oprostija šta ga je kod njegove kalvarije sa sudom i pržunom škartala. Konačno, sta je iznenađen. Na mistu nekadašnjeg butika sada je bila mala butiga pekarskih proizvoda. Pogledao je na Rolex, produžija niz ulicu, popija piće u jednom od kafića i vratija se u hotel.

-------------------------------------------------------- 

*Lovre Kovačević, poznati autor tekstova i glazbe za pjesme brojnih zadarskih i dalmatinskih izvođača, godinama piše priče inspirirane anegdotama iz života Zadra i Zadrana. Priče iz njegove zbirke "Male zadarske štorije" mnogi su pročitali u rukopisu, ali dosad nisu bile objavljene. Donosimo ih uz dozvolu autora, oprema teksta je redakcijska.