Kako se intelektualna žurka kod Ivice pretvorila u uobičajenu s puno alkohola, nikotina i onog slatkastog mirisa razgolićenih tijela

Ekipa je bila na okupu. Pila se kava i govorilo o košarci, Hajduku i kako smo spičkali ”Zvizdu” kod Plinare. To su oni svečani trenuci navijačkog pražnjenja. Komentiraš igru, šanse i redovito se posvađamo, bez obzira šta smo dobili te ljute protivnike. Sva je srića što to nije puno ozbiljno. Ta naša vrila, mediteranska krv za sekund se užge, ali isto tako brzo fibra padne na normalu. Ivica je malo zakasnija. Svečano je objavija da mu je stan slobodan, jer mu pape triba trknut u Švicarsku, a kako on, tj. njegov pape nigdi nije iša bez žene, mogli smo kod Ivice napravit žurku. Kako su nam uvik na pamet padale pizdarije napravili smo plan da sutra organiziramo večer poezije i klasične glazbe. Strogo je bilo zabranjeno bilo kakvo žvaljenje, drpanje i seksanje. Ideja vodilja je bila ka možemo mi biti i malo ”u fino”. Prodat ćemo ženskama malo intelektualne žurke.

Ilustrativna fotografija

Jure Miskovic/Cropix

Odmah smo znali da će se po Zadru o tome govorit. To je bila diskretna trapula za one ženske koje su izbjegavale naše žureve, jer su tile sačuvati obraz da po gradu ne procuri parlatina kako su bile u društvu raskalašenih jebivjetara. Jer Zadar je vražji grad ako ti neko opizdi kakav timbar onda ga dugo vrimena nosiš. Bezgrišni žur značilo je drugi put dovuć one šta pazu na sebe, svoje ponašanje, ugled. A kad već uđu u naš brlog, e tu se stvari iz temelja minjaju. Lipo smo se dogovorili. Ulazni pašaporto po iskušanom obrascu, ženska plus piće.

Skupljali su se bezgrišni biseri ljubavne poezije. Ploče su birane po principu klavir, violina, simfonijski orkestar i basta. Čak je dogovoreno da dođemo strogo u veštitima. Nema gašenja svitla. Stroga distanca u odnosu na ženske. Odmjereno treba bumbit i sve triba bit u skladu sa starinskim namještajem i ambijentom lipog velikog stana. Kako je ideja bila ozbiljna, onda je Nino dopunija stvar sa aneksom. Triba dovest što je grezije ženske, one lajave šta će nam prolit reklamu u gimnaziji kako su bile na mrtvo-ozbiljnom žuru bez uobičajenih trapula i seksualne akrobatike po mračnim sobama. One će bit baketina za one prave, koje će tribat drugi put dovuć.

Prihvatili smo ideju i krenule su pripreme. Neš ti velikih priprema. Najvažnija je bila samodisciplina. Priko Davora smo nabavili dobre ploče, a Šime je izvršija izbor poezije. Kako je zna lipo govorit, on je bija preuzeja ulogu recitatora. Razišli smo se. Vidit ćemo kako će izgledat sutrašnji žur.

*****

Skupljali smo se tri kvarta od ure. Nikad do tad, a ni posli, nije bilo toliko ”raža” na jednom mistu. Mi svi u veštitima. A one, bože sačuvaj, sve greza od grezije. Posli smo uvik znali govorit čudeći se kako smo samo imali apetita za takvu manifestaciju. One su se čudile što smo svi tako što se kaže ”u fino” i biće mislile to je samo dok se ne otvori špina. Davor je stavija na gramofon Čajkovskog i zatražija mrtvu tišinu. ”Raže” su se čudile i ništa im nije bilo jasno. Šime je počeja govorit pisme od Ljermontova, pa nastavija Lorku, Jesenjina... Svi smo činili fintu da guštamo u lipom intelektualnom žuru. Odmah se vidilo da su ženske razočarane. Sve su očekivale da će se balat, stiskat, bumbit, žvalit. Ništa od toga. Seksualni štrajk. One su bile ofanzivnije, a mi se zajebavali glumeći zaljubljenike u ozbiljnu glazbu i poeziju. Kad su ženske vidile da je sve to krenulo u neočekivanom smjeru našle su utjehu u piću. Ivica je dava mot da budemo disciplinirani, a Stipe je otvorija s nekon jadnicom iz Bibinja raspravu o Šopenu i njegovoj patnji u Parizu. Bidna mala, koja jedva da je čula za Šopena, slušala ga je očarana njegovim poznavanjem tako lipih stvari ka što je ozbiljna glazba. Sve u svemu večer je tekla po planu. Sutra će se po gimnaziji pričat afirmativne štorije. Stipe je s onom malom izaša na balkon i počeja raspravu o arhitekturi i kiparstvu.

Prvi kome je dopizdila ova falša situacija bija je Joso i počeja je u sitno pipkat jednu malu Dikljanku koja se smišno smijala, pa je ispalo ka da je škaklje. Oko 22 sata konačno je doša Renato. Doveja je Stošu. Ostali smo bez riči. Stoša je bila jedna bidna šesnica, malo kraće pameti i znala bi za čašu pića odmah širit noge. Bog joj je da šesno tilo, lipe noge, a cice i guzice ka da ji je koji kipar pravija. Bidna, siromašne pameti vridila je jedino kad ne bi govorila. Renato iznenađen atmosferom, jer mislija je da je raniji dogovor samo skuža, odmah je počeja minjat atmosferu. Cilu nam je koncepciju spička onog momenta kad je skinija ručicu od gramofona i počeja sakupljenim ženskama pričat šporkarije. One su umirale od smija i guštale. Stoša je bumbila čašu za čašom, a Renato preuzevši dominaciju nad situacijom uvatija je ženske da mu sidnu na kolina, a on je ka raskalašeni ruski general naliven votkom razmjenjiva poljupce i drpanja. Nas nije nidi bilo. Renato je s okupljenim ženskama ”proliva” pizdarije, a one su se ispunjene kihotom, alkoholom i očekivanom požudom dobro zajebavale svalačeći Renata, i vatajući ga za najznačajnije muške atribute. Ulivale su mu piće u butigu, smijale se raskalašeno i ka po dogovoru počele s njim pivat neku bezveznu pismu.

Odjednom Renato je prekinija cilu igru i reka svečanim glasom: „Stoša će nam sad pokazati sve ono najlipše šta ima”, i okrene se Stoši, podigne je na mali stolić na sredini sobe. Sad je sve bilo gotovo. Svi smo se priključili gužvi i Renato je reka neka se pod hitno stavi koji sentiš na gramofon. Ljudi moji, tada je počeja najlipši striptiz na svitu. Svi su pljeskali Stoši, a za početak Renato joj je među sise ulija po boce votke i škala glavu ispod kotule da dočeka ono što se niz Stošino tijelo slivalo. U tom ludom košmaru Stoša je počela svoju točku. Lagano je skidala komad po komad robe i tek tada se vidila sva raskoš njena tila. Počela je grupna orgija koja više nije imala nikakvu kontrolu. Svi su se muški i ženske uvezali u jedno klupko u kojem su se događale razne stvari, ali još uvik u onim granicama polupristojnosti. Stoša je razmolala ređipet i bacila ga Renatu u facu. On je urliknija ka lav i tada se cili tinel ispunija Stošinim cicama. Koji su to baluni bili. Ka da si četrun od deset kili pripolovija i zalipija na Stošine prsi. Jedre, zdrave cice sa velikim tamnim bradavicama dominirale su situacijom. Davor je osta bez riči, otvorenih usta. Renato se popeja kraj Stoše i uvalija glavu među cice. Ona je kihotala, a ostale ženske su se smijale u zagrljaju muških i komentirale Stošine cice. I dok je Renato uronjen među cice drža Stošu ona mu je odbotunavala gaće i one su spale. Nasta je opći urnebes. Dok se Renato škalava na kolina usput je Stošu svlačija. Ona se izvijala u ritmu muzike i konačno, bljesnula su zdrava bedra. Ostala je u gaćicama. Renato je opet izlija dio votke među cice i dok se votka sljevala niz Stošino tijelo, on ju je cilu obliziva i trijumfalno pokaziva kako je Stošino tilo najlipše na svitu. Konačno, škala se na pod i počeja rukama davat ritam po stolu. To je bija sinjal ostalima. Svi su uhvatili ritam i Stoša je započela završni čin. Sa svake strane boka koji su se njihali zapela je kažiprstima gaćice i onda ih pomalo počela škalavat. Tada je na svitlo izronija Stošin bus, pomalo asimetričan, ali bujan i svjetlucavo natopljen votkom. Renato je urliknuo i gaćice su pale. Stoša je blistala u onoj svojoj golotinji i uzela od Renata bocu i potegla trijumfalni gutljaj koji je trajao. Svi su se tada već razmakli. Parovi su odlazili, što u sobe, što na teracu. Stipe je sa svojom Bibinjkom u kužini gurnija i razbija neke pijate.

Ilustrativna fotografija

Jure Miskovic/Cropix

Dolje na podu odmah kraj stola Davor se već uspuva sa jednom malom. Smijala se histerično, dok ju je Davor svlačija i posli samo par minuta s nogama visoko u zraku tirala je dim od cigareta. Stoša se škalala do Renata i ljubeći ga, doslovce ga je pokrila ogromnim cicama. On ju je obuhvatio rukama i samo joj reka da je njezin i da ga može imat. Neko je nogom turnija ormarić sa gramofonom i igla je ponavljala neku glupu frazu. Davor je puva ka ferata, a Renato raširen na podu kraj stolića prepustija se Stoši. Neko je tada utrnija svitlo i diga ručicu od gramofona i kroz stan odzvanjali su ljubavni uzdasi, urlici, smijeh, plač, beštimije, škripanje parketa a sve ispunjeno mirisom alkohola, nikotina i onog slatkastog mirisa razgolićenih tijela.

Posli nekog vrimena sve se polako smirilo. Zamišljena intelektualna žurka pretvorila se u uobičajenu. Nastala je bonaca. Posli nekog vrimena Šime je upalija svitlo. Zavika je iz sveg glasa ka je li ko za kavu. Čulo se odnekud da se ugasi svitlo. Neko je viknija „može!”, a Renato je leža sa glavon na Stošinom trbuhu i dok mu je ona prolazila rukom kroz kosu samo joj je tiho šaptao: „Stoše cukru, najbolja si na svitu. Kad se budem ženija doćeš mi na momačku večeru”. Stoša se smijuckala ležeći na podu, a one dvi cice jedva su se micale na tilu koje je ritmički pratilo smijeh. „Cila si vražja. Satrala si me Stoše. Ma ko ti daje toliku forcu”, okrene glavu i poljubi je u pupak, a ona izvije vitko tilo i za tren se nađe na njemu. „Za gospu Stoše, stani malo”, molija je Renato. Sve je odradila vještinom žderačice muških, iako ona to u principu nije bila. Jednostavno guštala je u seksu, ka šta je Renato gušta u svim pizdarijama što život znače. Ubrzo ga je još jednom ”uništila”, a zatim legla kraj njega. Zaspala je vrlo brzo.

*****

Sutradan je Kalelarga sve znala. Takav žur se dugo pamtio. Šime je uskoro otputovao u Zagreb, a Davor se sritno oženija i ritko izlazi. Stipe je nesta iz Zadra pa se opet vraća. Tu i tamo se zna javit. Ostali su ostali na okupu i dan-danas se site tih dana. Renato se skroz prominija iako neke stvari i danas može za sekund organizirati. Stoša je jedno lito pala u zagrljaj nekom Talijanu. Talijani inače osjetljivi na velike cice, zavidili su mu na izboru. Jedne je godine s mužem i dicom bila u Zadru i bacila piće u ”Kompasa”. Prominija sam s njon par riči. Bogato udata, obučena po zadnjoj modi, ostala je jednako lipa. Izazivala je uzdahe prisutnih. Pitala me za ostale. Posebno je zanima Renato. Rekla mi je da bi ga volila vidit. Reka sam joj da ću ga nazvat. Okrenija sam telefon i njegova žena mi odgovori da je poša nešto u Zagreb. „Šteta”, rekla je Stoša slegnuvši ramenima i kazavši da kad drugi put dođe mora ga obavezno vidit. Nikad više nije došla u Zadar.

------------------------------------------------------------------------------------------------------

*Lovre Kovačević, poznati autor tekstova i glazbe za pjesme brojnih zadarskih i dalmatinskih izvođača, godinama piše priče inspirirane anegdotama iz života Zadra i Zadrana. Priče iz njegove zbirke "Male zadarske štorije" mnogi su pročitali u rukopisu, ali dosad nisu bile objavljene. Donosimo ih uz dozvolu autora, oprema teksta je redakcijska.